NIVOI PISANJA

1. nivo pisanja: sloboda, kreacija, prva ruka.

Bilo da pišete manje ili veće delo u obimu, prva ruka je ona koja se piše srcem. Na papir izlazi sve sto vam je u mislima. Rečenice ne moraju da budu savršene, sređene, ni gramatički ni pravopisno. Ostavićete to za kasnije. BItno je da vam ideja ne pobegne.

Ima pisaca koji pišu stranicu po stranicu dnevno, jer istog dana kada nešto i napišu odmah ispravljaju. Moja preporuka je da napišete šta imate, prespavate... ako je potrebno i nekoliko noći. Potom sledi:

2. nivo pisanja: racio, prepravljanje teksta, druga ruka

Pisac sam sebe ispravlja i postavlja pitanja da li je tekst ima osnovne elemente: elos, fobos, ukoliko su u pitanju pripovetke ili romani da li se drži Frajtagove piramide.

Ovde se ispravlja rečenica, izbacuje višak prideva, stavljaju dodatni znaci interpunkcije koji će doprineti boljem razumevanju rečenice, pasusa. Proverava se dijalog da se vidi da li je tečan, razumljiv. Prati se tok radnje da nije izašla iz zamisljenih okvira.

Videćete tokom rada da je potrebno čak i nekoliko "drugih ruka" da bi se tekst doveo do željenog kvaliteta.

PREPORUKA: čitajte tekst u različitim raspoloženjima i proverite da li je jasno to što ste napisali. Ako imate osobu od poverenja, ali ne sličnog senzibiliteta već suprotnog, neka pročita tekst i ukaže vam ako su neke rečenice nerazumljive. Videćete tokom petog-šestog čitanja istog teksta da ga već znate napamet. Zbog toga će vam promicati i greške u kucanju. Da ne govorimo o tome da je kada čitate svoje delo vama sve jasno šta ste hteli da kažete. Ali vi ne pišete da biste samo vi čitali (to se zove: dnevnik). Tekst mora biti razumljiv nepoznatim ljudima. Ovde ne govorim o tome šta ste hteli da kažete (ne mora svako da shvati poentu ili će je shvatiti na drugačiji način od vas) nego da to što kažete mora biti jasno i pismeno.