Tako je govorila Isidora

Isidora Bjelica možda nije naša najbolja spisateljica, ali je svakako hrabro koračala srpskom učmalom kulturnom scenom od rane mladosti. Nije se libila da pokaže moderni duh u konzervativnoj SFRJ i kasnije Srbiji. Ljudi je ili vole il ne. Nema sredine. Nekima je napadna, neki ne vide dalje od njenog fizičog izgleda, neki joj se dive zbog ekstravagantne odeće i pojave. Moja mama ju je volela zbog britkog jezika: svoj nastup je prilagodjavala emisijama u kojima je gostovala (od lakih dijaloga do rasprava o geopolitici).

Isidorin i moj put se ukrstio na proleće 2012. Na FB sam videla da počinje njen kurs kreativnog pisanja samo za par polaznika. Imala sam sreće da budem u prvoj grupi. Imali smo časove nedeljom. Od nas šestoro jedan momak je reditelj i dramaturg, jedan dečko je bio tu jer obožava Isidoru a realno ne ume da piše, devojka novinar koja želi da napiše roman i jedan dečko iz Niša koji isto nije pisao. Samo Đorđe Ćirjanić i ja smo objavili romane posle ovog kursa - po dva.

Sve je počelo tako što sam poslala odlomak iz "Igre" i dobila povratni mejl od Isidore da sam veoma talentovana i da ima mesta za mene na kursu. Pozajmila sam pare od mame do plate naravno.

Isidora... očekuju ljudi mnogo - šoumena u najmanju ruku. Medjutim, pred nama sedi skromna žena, šarmantna, koja zrači pozitivnom energijom. Razgovara sa 6 stranaca - mladih ljudi kao sa ravnima iako ima 40 romana za sobom. I što je najvažnije deli znanje. Smeš da je pitaš šta želiš i da ti ponovi ako ti nešto nije jasno. Za 5 nedelja imala sam stranice i stranice beleški. Nesto od rečenog sam znala (Aristotelovu poetiku napr), nesto novo sam naučila: NIKAD NE BACAJTE REČENICE i NIKAD NIŠTA NIJE OBIČNO. Rekla mi je da mnogo toga čovek nosi u imenu. Hvala joj.

IGRA je izašla posle par meseci. Hvala gospodji Isidori na vremenu i podršci. Nadam se da će se odmoriti od bolesti.

Na slici moja malenkost u galeriji gde je Isidora držala Radionicu kreativnog pisanja sa jednim od njenih fascinatora na glavi. Maj 2012